Drage moje, da li vam, kao i meni, idu na živce reklame koje daju potpuno izobličenu sliku svakodnevnog života? U poslednje vreme sam nekoliko puta na TV-u naletela na jednu od reklama za Ariel deterdžent. Scena je sledeća: Srećni, nasmejani, odmorni mama i tata, obučeni u sportsku eleganciju, sede u svojoj suncem okupanoj dnevnoj sobi - mama ležerno na kauču, a divni tatica na podu. U sceni učestvuju i tri bebe. Mislim da je jedan komad kod mame, drugi kod tate - ili u toku reklame mama daje tati komada jedan, a jos jedan komad gamiže po podu. Dakle, ljudi imaju troje dece - preciznije trojke. Oni presrećni, bebice guguču i smeju se, kuća blista. Ma sve kao na filmu. Uopšte nije bitno šta izgovaraju i šta reklamiraju. Niko, ama baš niko me ne može ubediti da ljudi, a posebno mame koje imaju trojke mogu da budu tako ozarene i opuštene. Osim, naravno, onih ispred (a ne iza) kojih maršira četa dadilja, kućnih pomoćnica, baba i ostalih "štaka" pomoću kojih te uspešne mame preživljavaju u svom blistavom izdanju.
Da vratimo film malo unazad. Ne znam kako je bilo vama u trudnoći ili trudnoćama, ali ja sam se vrlo često pitala koji je debil smislio da se trudnoća naziva BLAGOSLOVENIM stanjem. Znate šta je za mene blagosloveno stanje? Kada vitka i preplanula ležim na kasnom popodnevnom suncu na nekoj egzotičnoj plaži i smišljam šta ću to veče da obučem dok čekam da mi moje voljeno biće donese koktel u kori od ananasa. To je blaženstvo. Stanje naduvenosti i zadržavanja vode u telu, a istovremeno nemogućnost zadržavanja "vode" na javnom mestu, padanje u san na poslu ili konstantna nesanica - kako kod koje blagoslovene dame, bezuspešni pokušaji da se veže pertla preko stomaka, nestrpljenje "kad će već jednom da mi bude lakše?" i još mnogo toga se nikako ne može nazvati blaženstvom. Doduše, možda je i to lakše od onoga što sledi.
A slede neprospavane noći, a ponekad i godine; povraćka i kaka nafilovane jedna preko druge; mastitis; mlohava celulitična masa sa strijama; odbijanje mleka; grčevi i prvi, drugi, treći i ostali zubići; pa onda prohodavanje u kombinaciji sa tantrumima, odvikavanje od pelena... Ma zašto uopšte da nabrajam? Mnoge od vas znaju to bolje od mene jer ste ponovile isti projekat više puta. Svaka čast našim muškarcima koji nam pomažu, ali nijedan od njih ne zna šta znači negirati sebe i privremeno izgubiti sopstveni identitet, ne stići u WC na vreme da bi se detetu/deci zadovoljile potrebe, osećati se sama samcata na svetu, pogledati se u ogledalo i pitati se "Ko je ova žena? A bila je tako privlačna..."
Svakako da ima mama koje tri dana posle porođaja izgledaju kao foto-modeli i koje su uvek kao sa reklame za Ariel. Mama koje njišu svoja zanosna tela na štiklama od 10cm dok u rukama nose bebicu obučenu u Ralph Lauren Baby kolekciju od glavice do petice. Mama kojima već u sali za porođaj zategnu stomake i dopumpaju silikon. Mama koje ne viđaju svoju decu pa i ne mogu da budu zarozane i flekave. Najveći njihov problem je što one nikada neće znati kako je to kada jedna obična mama konačno izroni iz pelena i besanih noći, ode kod frizera, kupi novu haljinu koja odgovara njenim novim gabaritima (čak i kada se smrša, forma se promeni), našminka se i ode sa svojim malim anđelom među ljude. I onda se mali anđeo zaleti sa drugog kraja prostorije ili parkića i snažno zagrli mamine noge ostavljajući čokoladne fleke po novoj haljini. Te savršene plastične mame nikada neće znati da nas obične mame u stvari baš briga za isflekanu haljinu jer se nijedna haljina ne može meriti da čoko-zagrljajem.
Da vratimo film malo unazad. Ne znam kako je bilo vama u trudnoći ili trudnoćama, ali ja sam se vrlo često pitala koji je debil smislio da se trudnoća naziva BLAGOSLOVENIM stanjem. Znate šta je za mene blagosloveno stanje? Kada vitka i preplanula ležim na kasnom popodnevnom suncu na nekoj egzotičnoj plaži i smišljam šta ću to veče da obučem dok čekam da mi moje voljeno biće donese koktel u kori od ananasa. To je blaženstvo. Stanje naduvenosti i zadržavanja vode u telu, a istovremeno nemogućnost zadržavanja "vode" na javnom mestu, padanje u san na poslu ili konstantna nesanica - kako kod koje blagoslovene dame, bezuspešni pokušaji da se veže pertla preko stomaka, nestrpljenje "kad će već jednom da mi bude lakše?" i još mnogo toga se nikako ne može nazvati blaženstvom. Doduše, možda je i to lakše od onoga što sledi.
A slede neprospavane noći, a ponekad i godine; povraćka i kaka nafilovane jedna preko druge; mastitis; mlohava celulitična masa sa strijama; odbijanje mleka; grčevi i prvi, drugi, treći i ostali zubići; pa onda prohodavanje u kombinaciji sa tantrumima, odvikavanje od pelena... Ma zašto uopšte da nabrajam? Mnoge od vas znaju to bolje od mene jer ste ponovile isti projekat više puta. Svaka čast našim muškarcima koji nam pomažu, ali nijedan od njih ne zna šta znači negirati sebe i privremeno izgubiti sopstveni identitet, ne stići u WC na vreme da bi se detetu/deci zadovoljile potrebe, osećati se sama samcata na svetu, pogledati se u ogledalo i pitati se "Ko je ova žena? A bila je tako privlačna..."
Svakako da ima mama koje tri dana posle porođaja izgledaju kao foto-modeli i koje su uvek kao sa reklame za Ariel. Mama koje njišu svoja zanosna tela na štiklama od 10cm dok u rukama nose bebicu obučenu u Ralph Lauren Baby kolekciju od glavice do petice. Mama kojima već u sali za porođaj zategnu stomake i dopumpaju silikon. Mama koje ne viđaju svoju decu pa i ne mogu da budu zarozane i flekave. Najveći njihov problem je što one nikada neće znati kako je to kada jedna obična mama konačno izroni iz pelena i besanih noći, ode kod frizera, kupi novu haljinu koja odgovara njenim novim gabaritima (čak i kada se smrša, forma se promeni), našminka se i ode sa svojim malim anđelom među ljude. I onda se mali anđeo zaleti sa drugog kraja prostorije ili parkića i snažno zagrli mamine noge ostavljajući čokoladne fleke po novoj haljini. Te savršene plastične mame nikada neće znati da nas obične mame u stvari baš briga za isflekanu haljinu jer se nijedna haljina ne može meriti da čoko-zagrljajem.
